Кроки једног аса
Иван Голац силовито руши и последњи скептицизам, па је у финишу јесењег дела на убедљив начин потврдио своју даровитост
Одрастао је на Дедињу. фудбал је почео да игра „од када је проходао“ а на стадион ЈНА је долазио свакодневно пре него што је пошао у школу. Разуме се, заљубио се у Партизан. Уосталом, и да је живео на неком другом крају Београда био би усмерен према „црно-белима“, јер су у тој официрској породици сви правоверни Партизановци.
Његово друговање с лоптом било је страсно и толико неумерено да му је дан почињао и завршавао се играјући између импровизованих голова. Одскакао је од својих вршњака. Одлучио се да оде на први тренинг. Примио га је Чедица Лазаревић и одмах је уврштен у пионирски тим. Предао се фудбалу. Затим је ненадно дошла она саобраћајна несрећа у којој су погинули Белин и Лазаревић.
Губитак вољеног учитеља учинио је оно што нико није очекивао: годину дана није долазио на стадион ЈНА! Тај чисти, емотивни дечачић није могао да замисли да све буде исто, а да нема „његовог тренера“.
Одлучио је да промени клуб. Приступио је „Раду“ у коме је био тренер Никола — Ниџа Марјановић, брат славног Моше и један од оних педагога који мајсторски учи децу фудбалској писмености. Ту је Голац брзо напредовао. Играо је десног халфа за пионирски и јуниорски тим, повремено и десну полутку.
У дресу са бројем 7
Иван Голац је врло брзо постао првотимац „Рада“ и три године је био незаменљив. Дуго је играо и десно крило. На једној утакмици су га запазили Атанацковић и Мирко Дамјановић и позвали да се врати у Партизан. Јуна 1970. године потписао је уговор. Тог истог лета за тренера је у Партизан дошао Гојко Зец. Тренинзи су га пресекли. Нису му дозирали оптерећења, па је сву снагу остављао на свакодневним вежбама. Играо је доста безвољно за млади тим. Осећао је да му се не поклања довољна пажња.
На једној пријатељској утакмици младог тима Дамјановић га је поставио на место десног бека. Играо је сјајно! Дебитовао је за први тим на утакмици против Динама. Партизан је изгубио са 2:0.
„Тада је ситуација у тиму била тешка“, објашњава Голац. „Играчи су изгубили поверење у Зеца. Мени је рекао да чувам простор, а када је Сензен дао гол негде око тачке једанаестерца мене је окривио. Тако сам се неочекивано поново нашао у младом тиму, нисам био чак ни резерва. Белело ме је то што нико не води рачуна о томе како се ломе срца и воља младом играчу када осети да је ‘у ауту’. Требало би имати више такта, знати прићи играчу, наћи топлу реч утехе, охрабрења, јер сви ми волимо фудбал и желимо да играмо, па тренери морају деликатније поступати.“
Игра светлости и сенки
Промене у стручном штабу поново су пробудиле његову наду. На припремама у Ровињу враћен је у тим да би се четвртом колу опет нашао на клупи за резервне играче. Иста слика се поновила и после припрема у Улцињу: мало игра — више седи на клупи!
„Овог пролећа сам одиграо само три утакмице. После пораза у игри са Загребом (1:3) замењен сам у 25 минуту и тада је Ковачевић рекао „да поседујем скромно знање“. Када сам то прочитао осећао сам се као покошен. Зар се то не може рећи на састанку, већ јавно преко новина да се на тај начин правда неуспех. Срећом давао сам испите и одслушао 3. и 4. семестар на Пољопривредном факултету, па сам у томе нашао утеху.“
Интересантно је да се упорни младић није дао сломити. Строг према себи наставио је упорно да вежба. Зарекао се да ће и стручњаке и новинаре натерати да признају да су погрешили у процени његових могућности. Велики борац, добре технике, окомитог дриблинга, силовитих продора, оштрог старта, јаког шута и са смислом за игру напредовао је из дана у дан. Слабу скочност и не нарочито добру игру главом замењује добрим постављањем, јер има тактичку зрелост.
„Мој узор је био Јусуфи, наш најбољи бек. Желим да тако играм!“
Иначе, Голац пије само воћне сокове, не пуши, не зна шта значи ноћни живот. Обожава музику. Има хиљаду плоча у својој дискотеци. Дружи се са друговима из свога краја, онима са којима је растао и који за њега навијају.
Голац је момак маркантне разборитости, зна шта хоће и сигурно је да ће успети у свему што је наумио.