Неком мајка а…

од

у

ОШТРИМО БЛЕНДУ

Одмах после ослобођења наше земље — уз помоћ армије и београдске омладине саграђен је — спортски стадион ЈНА, први објекат такве врсте у земљи. Тај стадион имао је значајну улогу у послератном брзом развитку спорта нашег главног града.

Од самог почетка он је широм отворио своје капије омладини Београда. На његовим борилиштима тренирали су и такмичили се фудбалери, атлетичари, боксери, тенисери, рвачи, стонотенисери, џудисти, одбојкаши, каратисти, кошаркаши, бициклисти, дизачи тегова, мотористи… а одржавани су и слетови. Дан младости и друге културне манифестације.

Армија није никада спречавала да се стадион максимално користи. У жељи да тај објекат постане још шири спортски у рекреациони центар овога града предат је на управу ЈСД Партизан.

Нормално је да након 24 године интензивне употребе тај објекат треба реновирати, оправити и модернизирати. За то су потребна средства.

Међутим, надлежни градски форуми који у својим фондовима имају позамашна средства баш за такве инвестиције, не дају за стадион ЈНА ни динара јер је он формално власништво Армије, која га већ низ година уопште не користи.

И док овај заиста користан и леп објекат пропада пар стотина метара даље гради се један још већи и супер луксузан објект исте намене.

Кад смо већ тако богати да можемо градити тако луксузне стадионе, то је сигурно добро. Међутим извесно је да нисмо тако богати да можемо себи дозволити луксуз да нам пропада један већ готов и веома користан објекат.

Мислимо да ту нису посреди само формално правни разлози већ пре свега немар и недомаћински однос оних који расподељују та средства. То опет доказује да у тој сфери наше делатности не постоје развијени самоуправни односи, па самим тиме долази до изражаја воља појединаца, који свакако нису довољно објективни.

Однос према стадиону ЈНА то и потврђује.