Средњи ред Партизана постаје расадник идеја од када је Момчило Вукотић преузео диригентску палицу и води игру
Још летос у смирај једног пријатног дана разговарали смо са Калоперовићем, Симоновским и Бобом Михаиловићем о новом првенству и изгледима Партизана. Тада су три стручњака готово унисоно констатовали да ће главни проблем бити игра средњег реда, односно одсуство играча који би требало да осмисли игру, да је својим идејама и потезима учини не само лепом и садржајном, већ и — ефикасном. Тада су туговали што се нису оствариле жеље за довођењем Рукљача, Борише Ђорђевића и Мулахасановића.
Аранђел Тодоровић је био већ проверен играч, али сувише млад, помало пргав, недовољно дисциплинован, па због тога није прави ослонац. Куновац је дошао из малог клуба и рачунало се с тим да ће бити потребно време за адаптацију. Бора Ђорђевић је већ био отишао у Грчку и те бриге су мрштиле чела наших стручњака.
Први део јесењег првенства принудио је Калоперовића да иде на једино могућно решење: да Момчила Вукотића врати у средњи ред. Најкомплетнији Партизанов играч, мали титан фудбалског знања био је једина могућност да се добије аутентични мисаони играч, пројектант, покретач… И одмах је све живнуло. Вукотић је Партизанову игру учинио богатијом, разноврснијом, удахнуо јој је живот и све је кренуло набоље.
Вукотић ће сад све ређе давати голове, јер игра између два шеснаестерца, али ће зато екипа бити много ефикаснија. У Сарајеву, чак и у том ватромету голова Моца није своје име уписао на великом семафору кошевског стадиона, али је играч око кога се све окретало. Био је покретач многих акција, саучесник у головима, прави, надахнути водитељ игре.
Поред тренутне, практичне користи Вукотићево враћање у средњи ред има и далекосежне последице: постаје узор не само Тодоровићу и Куновцу, већ и свим оним младим играчима који подражавају велике асове.
Као играч изузетне моћи Вукотићева трансформација од шпиц-играча у организатора игре није тражила време. Моца је одмах показао колико је комплетан и разноврстан, па је нову улогу прихватио са таквом убедљивошћу да пред његовим остварењима ни селектор Младинић више не може остати равнодушан.