Представљамо вам наше стручњаке: Дубровчанка Олга Деак има још једну спортску амбицију: да атлетичарке Партизана постану првакиње!

У спорту је тако: треба се увек изнова доказивати да би се остало на врху. Све раније постигнуто бледи и нестаје у сећањима оних који траже ново и више. Треба се одупирати, борити, доказивати. То безгранично доказивање које је нашло најбољу потврду у Дарвиновој борби за опстанак, срушило је многе митове који су се повели са тренутком. Спорт није музеј у коме је овековечена прошлост, већ сурово борилиште у коме остају најбољи.

Како је слава тренутна и пролазна уверио сам се и из разговора са руководиоцем женске екипе АК Партизан, Олгом Деак. Ту некада чувену спортисткињу многи су заборавили као такмичарку, јер је сада интересантнија као стручњак.

А не тако давно Олга је била рекордерка, славна и чувена. У мањем месту као што је Дубровник, била је увек у центру, као што је то касније постала Мирјана Шегрт. Сада је њена каријера кренула другим путем и обећава да се високо вине.

Прва трка — рекорд

Олга је рођена у Дубровнику. Одбојком и кошарком се почела бавити 1948. године у дубровачком Југу. Море и камен су јој дали део своје лепоте и она је у спорту имала све предиспозиције да стартује. На једном часу физичког васпитања наставник је приметио њену изванредну брзину. На 60 м. имала је време 8 секунди. Не верујући наставник јој је рекао да понови трку. Резултат је био исти и представљао је нови јуниорски државни рекорд. Како није постигнут на такмичењу резултат није признат: Отада је атлетика ушла у њен живот. Дошло је најпре атлетско такмичење Далмације у Шибенику. Олга је оборила рекорде Хрватске на 60 и 100 м. као и у скоку удаљ. Убрзо је постала и друга у земљи. А онда иде у Загреб на ново такмичење. Ту је први пут видела велики стадион. Видећи чисте и равне стазе почела је плакати. Тренер је једва успео да је наговори да се такмичи. Стаза без песка, уз то још равна и обележена, наступ у новим патикама, пуно гледалаца, девојке које су биле за њу узори, довели су новопечену атлетичарку до избезумљености.

„Одједном сам после старта угледала свих седам ривалки испред себе. Више се не сећам ничега сем белих линија које су обележавале стазу. Имала сам утисак да стојим на месту“, сећа се данас Олга.

На овом такмичењу изједначила је два државна рекорда. На 60 м. постигла је 7,9 сец. Кад је стигла на железничку станицу у Дубровник дочекала је маса суграђана. Ту је био и председник Општине. Он је истакао изванредан подвиг при чему је подвукао да се мало више заложила могла је постићи и целих 8 секунди. Познаваоци атлетике ово су пропратили смехом, а Олга је то запамтила као истиниту анегдоту.

Уместо стаза — педагогија

Олгину успешну каријеру прекинула је удаја. Прешла је у Пулу и била један од иницијатора оснивања АК 1952. године. После Пуле иде у Сплит где постаје члан АСК Сплит. Као њихов члан завршила је Вишу тренерску школу — одсек атлетике — и једини је женски атлетски стручњак са дипломом. Познато је да је у Сплиту створила многе звезде атлетике (мада она то не жели да само себи приписује) међу којима: Ђанија Ковача, Ледића, Тортија, Шкора, Радмановића, затим жене: Остојић, Врдољак …

Из Сплита прелази у Београд где најпре ради као атлетски судија, касније у атлетском савезу Београда, Србије и Југославије. Пре две године дошла је у АК Партизан. Мада на терену не ради са девојкама (због велике заузетости у приватном животу) њена стручност, савети и идеје много су помогли екипи да на овогодишњем екипном првенству освоје високо треће место.

„Мислим да ћемо ове године освојити прво место у екипном пласману. У Осијеку су сви били изненађени нашим успехом. Питали су ме откуд то да се Партизан нађе у финалу. Рекла сам им да смо дошли да будемо трећи. Можда бисмо освојили и прво место да није било повреда… Када сам у Осијеку рекла да ћемо освојити прво место у наредном првенству неки су се насмејали а познати атлетски радник и ентузијаста Гојтан рекао је: „Будите уверени што Олга каже, то ће и испунити“.

У екипу имам огромно поверење. То су срчане девојке које знају да „загризу“ и по томе су сличне мојој генерацији. Већ на првим такмичењима очекујем добре резултате. Осећа се несташица у врхунским препонашицама, али ту треба више труда да се екипа комплетира. Морам да нагласим да су оне освојиле треће место без већег труда и улагања за њихов напредак. Однедавно је коренито промењен однос. Тренери се далеко више ангажују, Управа је увидела да је ова екипа перспективна и озбиљно је прихватила. Од људи ангажованих око екипе посебно бих истакла Божидара Томића, који има велико атлетско знање и стручност па сам га прозвала: „мала атлетска енциклопедија“. Успех његове сестре Снежане је увелико и његова заслуга — рекла је у једном даху Олга.

Поморац

„Какви су услови рада АК Партизан?“

„Ми немамо услова за зимске припреме и тренинге у салама. За почетнике немамо ниске препоне и друге реквизите. Надам се да ће се ситуација поправити и да ћемо убрзо добити боље услове за рад и модеран начин тренинга“.

У личности Олге Деак наш клуб је добио вредног и способног стручњака. Са својим ученицама она је у тренутку пријатељица, у тренутку мајка, а изнад свега човек који ће их упутити правим путем и у спорту и у животу.

Поред завршене Више тренерске школе Олга има и диплому Поморске академије. Воли путовања. Обишла је више земаља Европе а жели да упозна Оријент. Јако је окупира „писац“ Деникен. Воли стихове Јесењина, Ракића, позориште, оперу, филм. То је део њених свакодневних „потреба“. Љубав је поделила на више страна: муж, син и кћи, море и родни Дубровник. Остаје нешто што ни са ким не дели, што је део ње, израстао на том дугом путу заноса. То је — атлетика!