Разговор са Ранком Жеравицом

Кошаркаши Партизана донели су много радости многобројним навијачима, који су их поздравили у трећем колу државног првенства, под сводовима новобеоградске Палате спортова.

Партизан је савладао веома неугодног противника, тим скопског лигаша Работнички резултатом 94:80. Тако се амбициозним Скопљанцима реванширао за неочекиван пораз у прошлогодишњем првенству. Само неколико дана раније навијачи „црно-белих“ су имали прилику да први пут поздраве љубимце у једном интернационалном сусрету са екипом солунског ХАН-а у оквиру Купа „Радивоја Кораћа“. Исход је познат. Грци су из Београда испраћени високом победом од 88:63. Ни у Солуну нису боље прошли, јер их је Партизан и без тројице репрезентативаца (који су били на турнеји по САД; Далипагић, Кићановић и Тодорић) залагањем и одличном игром свих, савлада резултатом 79:77.

Интересовало нас је како то да је Партизан баш ове године одлучио да ступи на интернационалну сцену и потражи афирмацију на њој.

Потрудили смо се да одговор добијемо „из прве руке“, од учитеља наших кошаркаша, прослављеног стручњака ове узбудљиве и лепе игре, Ранка Жеравице.

Излаз у свет

„Наши кошаркаши нису раније наступали на међународној сцени, јер нису поседовали индивидуалне и тимске квалитете који би им то омогућили. По завршетку прошле играчке сезоне направљена је анализа споменутих квалитета, из које је следио закључак да је постигнут минимални ниво довољан за учествовање на интернационалним мечевима. Направљен је план за дужи период, којим је обезбеђен већи број утакмица у иностранству. Код тога смо имали у виду у првом плану побољшавање тимске игре“, започео је излагање Ранко Жеравица.

„У јуну и јулу смо гостовали у далекој Куби и у изузетно јакој конкуренцији више репрезентација освојили одлично друго место. Уследили су мечеви у Турској, ЧССР и турнеја по Филипинима која је завршила повољним билансом, те на крају два меча у Хонг-Конгу.“

Наведене турнеје су представљале прве Партизанове кораке на трновитом путу до интернационалне славе.

Освојивши треће место у шампионату за 1972-73. Партизан је добио шансу да нас први пут службено репрезентује у једном међународном такмичењу, Купу „Радивоја Кораћа“.

„И да нисмо освојили треће место тражили бисмо да учествујемо у такмичењу које квалитетом спада одмах иза Купа шампиона и Купа победника купова, јер смо тако зацртали у програму рада. Наиме, ако би Партизан освојио један од домаћих трофеја, да би нас достојно репрезентовао у Европи потребно му је интернационално искуство“, образложио је учитељ „црно-белих“.

Београђани одлучују

Није било потребно да постављамо нашем саговорнику следеће питање које се односило на Партизанове шансе у домаћим такмичењима, јер је он сам у претходном излагању започео да одговара на њега, да би наставио:

„Првенство је тек почело и до априла ће се много тога очекиваног и неочекиваног догодити, јер је наша лига веома јака и исцрљујућа. По мом мишљењу главни кандидати за титулу су: Црвена звезда, Југопластика, Раднички, Олимпија, Задар и Партизан.

„Пракса је показала да за београдске лигаше не вреди правило да онај ко победи противнике као што су Олимпија, Југопластика, Борац. Локомотива, Работнички као гост, што смо имали прилике да остваримо ранијих сезона није главни кандидат за прво место, већ да одлучује скор међусобних борби четири београдска тима. Неопходно је у тим сусретима од 12 могућих освојити 8 бодова, па тек онда нешто сигурније рачунати на висок пласман.

Партизанова предност у односу на наведене кандидате је у изузетној мотивацији играча, њиховој амбициозности, у динамичној и агресивној игри, у чврстој одбрани. Наравно да је велики адут и младост играча пред којима је блистава будућност, али је то и слабост због недовољног такмичарског искуства.

„Велики наш проблем је недостатак центара. У тој улози наступају Фарчић, Ђукић, Поповић и по потреби Зечевић. Покушали смо једну комбинацију са Несторовим. Анализирајући његове квалитете дошли смо до закључка да наши центри могу пружити исто толико колико и он и одлучили да им укажемо и даље поверење. У интересу стварања центара дали смо на одређен период екипи Металца нашег перспективног играча Каљевића који у новој средини треба да стекне што више искуства у тешким прволигашким окршајима“.

Покушали смо да у даљем разговору сазнамо од Жеравице како изгледа прва петорка Партизана:

„У почетку вам морам да скренем пажњу на то да прва петорка не значи да је то и најбоља петорка.

„Партизан још није изграђен тим, јер у својим редовима има веома младе играче који још увек осцилирају у форми и не пружају стандардно добре игре, па би било погрешно тражити прву петорку. За сада су сигурна у најбољу петорку само три играча: Далипагић, Кићановић и Зечевић.

„Доласком Кићановића тим је добио у динамици игре, у брзини идеја и акција, у ефикасности…“

Керкез и Поповић — нова открића

Ми морамо додати да је Кићановић на утакмици против Работничког био, уз Далипагића, са 22 коша најефикаснији и да је бар још толико кошева „напаковао“ саиграчима.

Поред њега у тиму Партизана све се више истичу млади Душко Керкез и Бранимир Поповић. Ево шта је о њима рекао тренер Жеравица.

„Керкез се за само две године од почетника развио у доброг кошаркаша. Има још увек неких слабости које треба да отклони да би његова игра на месту бека одговарала траженом. Ове године се од њега очекују добри резултати и сигуран сам да ће баш он представљати откриће сезоне. Афирмација му тек предстоји.

„Нешто старији Бранимир Поповић истиче се одличном игром на тренинзима и од њега се очекује да кроз годину или две као личност и кошаркаш стабилизује се и да да пун допринос. Неопходно је да поправи тежину, јер је за успешно играње под кошем примарна снага и јака телесна конституција.“

У паузи која је трајала тридесетак дана Жеравица је радио на побољшању кондиције, неопходно потребне за тешке окршаје који тек следе, јер ће се до априла играти нон-стоп, среда — субота у три такмичења у којима Партизан учествује.

На крају разговора упитан шта очекује од учешћа на три фронта Жеравица је одговорио:

„Нешто морамо ‘ухватити’! Идемо на сва три. Биће тешко, признајем.“

Верујем да ће то бити заједничко настојање Партизанових играча и бројне верне публике која ће их као и до сада верно пратити и бодрити и да ће на крају заједнички поделити радост успеха.