Рукометаши забрињавају својом осцилацијом форме: … Али су „црно-бели“ неосновано у другом делу јесењег првенства посустали и са водеће позиције пали на седмо место!

У спорту се увек нешто дешава, нема мировања. Ових дана очи навијача Партизана широм су отворене и везане за санацију ситуације у фудбалском клубу, успесима кошаркаша и одбојкаша. Један колектив (морамо признати — највише својом кривицом) нашао се помало у запећку. Реч је о рукометашима Партизана, који у хијерархији популарности од стране навијача и штампе — не заузимају неко завидно место.

Ако би вратили филм догађаја уназад, поново би видели следеће: рукометаши Партизана су у сезони 1972/73. заиграли у друштву најбољих. И поред огромних напора на крају првенства су морали да напусте Прву лигу. Тада наступају тешки тренуци за овај колектив. Одлази из тима чак девет играча, углавном носилаца дотадашње игре (Мартинчевић, Кривокапић, Станић, Грубић, Чех, Томаш …). Долази и до смене тренера, јер уместо Микија Стевановића који је четири године био стратег ове екипе, положај првог стручњака заузима Витомир Арсенијевић, ентузијаста и рукометни радник са петнаестогодишњим стажом, иначе професор у школи „Иван Горан Ковачић“.

О догађајима који су следили и о садашњем тренутку клуба, разговарали смо са тренером Арсенијевићем, који је између осталог рекао:

„Одласком кључних момака, играчки фонд нам је био прилично оскудан. Управа је учинила све да доведе нове људе, али — осим голмана Костића из Панчева, све су то били млади и углавном анонимни играчи. Оскудицу квалитета смо покушали да надокнадимо добрим припремама које су спроведене из два дела, тако да смо старт првог дела такмичења у Другој лиги дочекали спремни. То се убрзо и резултатски одразило — Партизан је после седмог кола био на првом месту са једанаест бодова“.