О тенису у мртвој сезони

У време када се полудремљиви гледалац крај малог екрана, прочишћен напетошћу неке узбудљиве криминалистичке серије, психофизички опуштен, спрема на починак, започиње у сали Војне гимназије оштар и помало суров тренинг тенисера Партизана. Започиње у десет, а завршава се тачно у поноћ. Време доиста неуобичајено, термини једино слободни, понајбоље можда илуструју ентузијазам ових поклоника белог спорта, спортиста-ноћобдија, како у шали за њих кажу, али у овом случају ноћобдија у најплеменитијем спортском значењу те речи.

Уобразиља репортера сама је у стању да створи слику рада у оваквим условима.

Кроз прозоре новоподигнуте зграде тениског клуба посматрамо опустеле терене које је варљивост календарске зиме учинила непотребно неискоришћеним. Фебруарско „пролеће“ као да је својом неочекиваном постојаношћу превремено пробудило жеље четири стотине активних чланова овог клуба са изласком на терен поред фудбалског стадиона ЈНА. И као да је свима криво што и припреме нису биле срећно саображене ћудима ове зиме, тако благонаклоне тенисерима за рад под ведрим небом.

Шта о свему томе, „мртвој“ сезони, плановима припрема, проблемима и постигнутим успесима каже Бане Вучетић, један од водећих функционера тениског клуба Партизан, одличан познавалац прилика у београдском тенису, тренер Партизана?

ВУЧЕТИЋ: Одувек су тенисери нерадо виђен гост у спортским халама. Оне су широм отворене за много атрактивније и афирмисаније кошаркаше. Тренинзи наше мушке и женске селекције, сениорке и јуниорке, у таквом временском теснацу, само су прилагођене одржавању њихове минималне физичке и спортске форме.

П. ВЕСНИК: Тениски клуб Партизан много чини да кроз разне приступачне форме што више омасови овај спорт. Има ли у томе и одговарајућу финансијску подршку СОФК-а Београда.

ВУЧЕТИЋ: Тенис се на жалост, на списку финансираних спортова у градској категоризацији не налази. Овај спортски форум не финансира ни један од поменутих видова тениског спорта —— дакле ни квалитетни ни рекреативни. Наш тениски клуб је у заједници са тениским клубом Црвена звезда предузео одређене мере да се овако неповољан финансијски статус ублажи, али смо у томе постигли само извесне резултате. Што се нашег клуба тиче, он се углавном финансира из сопствених извора. То су средства, од чланарине активних чланова клуба којих сада има четири стотине. Известан део средстава добијамо и од ЈСД Партизан.

П. ВЕСНИК: Каква су ваша искуства у раду са младима у тениској школи Партизана?

ВУЧЕТИЋ: У тениску школу се годишње упише просечно 70 чланова. То су дечаци и девојчице од 12 година старости. Школа траје пуне две године. Тренинзи се одржавају четири пута недељно и прилагођени су настави ученика у школама. По завршетку школе изразити таленти приморани су да сами изналазе путеве и средства уколико желе да се такмиче на нашим и интернационалним турнирима. На жалост, баш тада, када је даровитим тенисерима најпотребнији рад под стручним надзором врхунских тренера, јаки турнири и сл., организована контрола над њиховим развојем престаје. Пракса је, уосталом, показала да њихове изузетне играчке способности више нису довољне да их учине признатим мајсторима овог спорта. Више од тога потребни су сналажљивост и аскетска упорност, поседовање материјалних могућности које отварају путеве за учешће на јаким професионалним турнирима чија играчка мерила све више постају наградни фондови. Последице таквог изласка из анонимности, у југословенским оквирима, је позната: наши најбољи играчи радије играју на јаким турнирима професионалаца, а репрезентација им је изгледа последња брига.

П. ВЕСНИК: По вама, где је решење проблема?

ВУЧЕТИЋ: У сталном омасовљавању тениског спорта у клубовима и свим организацијама за физичку културу. Таква спонтаност неминовно рађа и квалитет о којем потом треба водити дужну бригу као што је то случај са другим врхунским спортовима у Југославији, који су по природи акумулативнији од тениског.

П. ВЕСНИК: Влада фама да је тенис спорт деце из социјално боље стојећих породица. Колико је то тачно?

ВУЧЕТИЋ: То оповргавају и најповршнији подаци о социјалној структури деце уписане у нашу Тениску школу. Она је знатно измењена у корист деце из радничких породица. Нарочито последњих година.

П. ВЕСНИК: Хоће ли о свим овим проблемима бити речи на предстојећој годишњој скупштини тениског клуба Партизана која ће се одржати 5. марта?

ВУЧЕТИЋ: Да, тада ће бити потписан и самоуправни споразум о којем се већ расправља у Управном одбору ЈСД Партизан.