Иако смо физички далеко од нашег „Партизана“ психички смо стално уз њега, ми верни навијачи „Партизана“.

Драги другови пишемо вам одмах после утакмице Динамо — Партизан, са турнира у Ријеци. Партизан је поражен са 4:0!?? А на насловној страни најновијег „П. Весника“ пише великим словима: Партизан ПОНОВО АУТОРИТЕТ НАШЕГ ПРВЕНСТВА! Драги другови из редакције, фудбалери и сви остали који су на некакав начин везани за то славно име „Партизан“, ми верни навијачи „Партизана“, сматрамо да је, након пуних девет година празних обећања, дошло време (уколико се заиста већ није укоренила мисао и идеја „већине“ у клубу: да „Партизан“ доживи судбину београдског Радничког!) да и ви схватите да та празна обећања не воде ничему, већ само ПРОПАСТИ Партизана!

Па, драги другови, не могу се ни тако верни навијачи, и са високом идејном свешћу (како нас и ви сами у новинама хвалите), као што смо ми, навијачи „Партизана“, без резултата задржати да остану привржени клубу.

Партизан може на свим другим фронтовима да први започне битку против свих негативности у нашем спорту, као што то и ради, али то је само један од видова прикривања ПРАВОГ БОЛЕСНОГ стања у клубу, који је и те како заражен опасним клицама.

Због свега тога (и многих других ствари које нису набројане) бодримо и бодрићемо на све могуће начине, здраве снаге у клубу, како међу играчима тако и људи у управи клуба и на најодговорнијим местима и дајемо им савет да не поклекну у тој борби, да ни једног тренутка не клону духом.

Доћи ће и тај дан када ће сунце поново сијати у клубу сјајног имена и светлих традиција; када ће сви моћи да се диве на својим ТВ-пријемницима, новим подвизима и успесима нашег „Партизана“! (Ко се последњи смеје, најслађе се смеје“).

На крају, у име свих навијача „Партизана“, а нарочито из Војне гимназије из Загреба, желимо среће и успеха како у овој тако и у следећих година.

— Гојко Остојић, В. П. 3566. Војна гимназија „Иво Лола Рибар“, Илица 256-6, 41.000 Загреб