… Изненађује нас атак Атлетског савеза Босне и Херцеговине, тим пре што у међувремену ниједан клуб, о чијим атлетичарима је ријеч, ниједним гестом није показао незадовољство контактима које смо имали. То је био повод да АК „Партизан“ одржи састанак Председништва, Управе, Збора атлетичара, састанак актива СКЈ и Актива савеза омладине, клуба, после чега смо принуђени, поштујући изражену жељу и захтеве на овим састанцима, да одговоримо на писмо Атлетског савеза Босне и Херцеговине, упознамо јавност о свему и обавестимо све оне форуме којима је Атлетски савез БиХ-е упутио протестно писмо.

АК „Партизан“ никада није врбовао нити преговарао са Сеадом Кондом. Он је једноставно дошао у „Партизан“ и изразио жељу да пређе у наш клуб. Саопштили смо му да је „Партизан“ спреман да га прими у своје редове (то ћемо учинити са свим атлетичарима из свих делова наше земље) и да му једино можемо обезбедити хранарину од 500 динара месечно, али да то није довољно за његову егзистенцију. Практично „Партизан“ је желео на коректан начин да Конди стави до знања да наш клуб има довољно дугопругаша и да му он није потребан. Још нешто: Када је Кондо објаснио да у свом матичном клубу има неупоредиво боље услове, ми смо га саветовали да не мења средину…

Да ли је то техноменаџерство или поступак који можда захтева захвалност атлетских радника БиХ-е?

Случај Крстојевића је још поучнији: „Партизан“ је расписао конкурс за техничког секретара клуба 26. 10. 1973. године, на који се јавио и Крстојевић. После свестраног разматрања приспелих молби, конкурсна комисија клуба је одлучила да Крстојевића прими у радни однос, јер је имао најбоље услове. Писмено смо га известили 19. 11. 1973. године (писмом број 468) да је примљен у службу. Он је после неколико дана дошао у Београд, интересовао се за услове радног места, прихватио их и вратио се у Сарајево да прибави потребна документа за заснивање радног односа.

Крстојевић је требало да се јави на посао 1. децембра 1973. године, али он то није учинио. АК „Партизан“ га је после уобичајеног времена толеранције писмено обавестио да је изгубио право на радно место, што јасно говори да као атлетичар није имао никакву привилегију (Крстојевић има 34 године).

АК „Партизан“ сматра (то практично проистиче из писма Атлетског савеза БиХ-е) да је све ово „гарнирано“ због Даниела Темима, јер интервенција је уследила тек када је постало јасно да Темим жели искључиво у „Партизан“. И у овом случају иницијатор контаката био је спортиста, а када је „Партизан“ изразио спремност да прими талентованог скакача, обратили су нам се и његови родитељи. Тај контакт датира од пре годину дана. Тада је „Партизан“ саветовао и Темиму и његовим родитељима, у интересу његовог школовања, да младић остане у Мостару до завршетка гимназије, а уколико буде одлучио да студира у Београду, да ћемо касније разговарати и са њим и са „Вележом“. Да ли овај гест „Партизана“ функционери Атлантског савеза БиХ-е сматрају врбовањем?

Почетком ове године клубу су се опет обратили младићеви родитељи јер су желели да Даниел настави каријеру у „Партизану“ пошто су одлучили да студира у Београду, а неки други клубови су у међувремену желели да га виде у својим редовима. „Партизан“ је сматрао да му је такав таленат добро дошао и да му је потребан, али је превасходно желео да упозна породицу Темим, са оним што може да пружи талентованом младићу. На захтев његових родитеља два представника нашег клуба су отпутовали у Мостар са намером да поразговарају са младићем, његовим родитељима и представницима „Вележа“. На састанку у кругу породице Темим, коме су присуствовали и представници „Вележа“ (Председник Рибица и тренер Исовић), Даниелу су понуђени исти услови које имају и остали атлетичари нашег клуба. Када су младић и његови родитељи прихватили наше услове (регулисане Правилником и другим нормативним актима клуба), сматрали смо да је то довољан услов да можемо разговарати са „Вележом“. Односно сматрали би апсурдним да преговарамо са клубом а да немамо сагласност атлетичара, јер би управо тада било јасно да смо спремни да прихватимо све евентуалне захтеве. И то је доказ да се не ради о „последицама његових материјалних понуда“ већ управо о грађењу односа на здравим и новим тенденцијама. Уосталом о свему овом „Вележ“ је писмено обавештен, а поменути представници су присуствовали разговору и потписивању приступнице Темима за „Партизан“.

Сарадња између два клуба и коректни однос рефлектовали су се и кроз наш писмени позив, који је „Вележ“ прихватио, да Темим и његов тренер са још двојицом скакача у вис буду гости „Партизана“ на припремама у Београду, под стручним надзором тренера Милана Васиљевића.

За АК „Партизан“ је долазак Вележових атлетичара на припреме, изостанак било какве писмене реакције руководства „Вележа“, потврда обострано коректних односа и сарадње. Тим пре што је „Партизан“ остао при ранијој одлуци да Темим дође у Београд тек по упису на факултет, а његовом оцу је омогућио да благовремено упозна услове под којима ће се талентовани скакач развијати (лично је дошао у Београд и упознао рад у „Партизану“).

АК. „Партизан“ сматра да у читавом овом процесу није било ничег аспортског, техноменаџерског или технократског, напротив: читав поступак потврђује да су биле поштоване три воље и да је основни циљ све три стране би да се нађе најповољније решење за Темима као човјека и спортисту.

Сваки републички савез може да штити интересе клуба са своје територије. Изненађује, међутим, „душебрижност“ Атлетског савеза БиХ-е за интересе „Вележа“ и „Сарајева“, а да ови клубови нису „Партизану“ наговестили незадовољство било којим нашим поступком.

Апсурдно је да Атлетски савез БиХ-е у потпуности подржава став АК „Вележ“ кад до овог тренутка „Вележ“ није донео никакву одлуку нити је иницијатор било какве акције против преласка Темима у „Партизан“, о којој би нас обавестио.

АК „Партизан“ не жели да заоштрава односе, чак је спреман да писмо Атлетског савеза БиХ-е прихвати као једну помало нервозну жељу да задржи атлетичаре у својим клубовима, али не може прихватити метод оптуживања других као средство сређивања стања у својој кући.

Уколико се прелазак Темима или било ког другог атлетичара буде косио са прописима, интересима овог Друштва и животном перспективом спортисте, „Партизан“ унапред изјављује да ће се одрећи услуга таквог такмичара. Али уједно желимо истаћи да су широм отворена врата свима који желе да постану чланови АК „Партизан“. Остављамо тим клубовима, тим такмичарима и њиховим форумима да то међусобно регулишу, енергично протестујући и одбијајући све инсинуације и „забринутост“ преко леђа „Партизана“.

Протест Атлетског савеза БиХ-е је пример како се не решавају односи у спорту. Истина се сазнаје само непосредним контактима, а наши нови друштвени односи практично траже да се сви проблеми решавају на нивоу заинтересованих страна а не посредовањем.

Наше писмо, међутим, нема акценат одредбе и обрачуна, јер се не сматрамо кривим, већ је жеља да јавност упозна праву истину и хронологију догађаја да сама о читавом „сукобу“ суди, а можда да и људи из Атлетског савеза БиХ-е сазнају и други део „приче“ који њима очигледно (из било којих разлога) није био познат када су онако једнострано тумачили многе елементе.

У жељи да и даље останемо спортски пријатељи, да ово наше објашњење буде само допринос превазилажењу неспоразума, достављамо вам ово писмо и као доказ да је „Партизан“ превасходно борац за нове односе у спорту, а никако носилац „старе праксе“, јер та „стара пракса“ АК „Партизану“ никада није била ни својствена.