Ватерполисти Партизана на почетку новог победоносног похода: У прошлој сезони „црно-бели“ су освојили све трофеје на домаћој сцени, а недостајао им је само Куп шампиона. — Ове године јуришају на пун погодак

Да ли ће ватерполисти Партизана и у новој сезони постићи пун погодак као у прошлој када су заредом освојили првенство Југославије, Куп Југославије и „Трофеј Соларис“, питање је које тренутно изазива највише пажње свих поклоника вишеструког првака Југославије. Партизан је, чини се, на добром путу да и предстојећој сезони потврди апсолутни примат у нашем ватерполу, а уједно потражи и потребну сатисфакцију на интернационалној сцени, где је у протеклој деценији чак четири пута понео назив најбоље клупске екипе Старог континента.

Влахо Орлић, први човек Партизана и може се слободно рећи најзаслужнији за подвиге које је екипа „црно-белих“ последњих година бележила на пливалиштима у земљи и иностранству, најпогоднија је личност за разговор на тему Партизан данас и сутра.

ОРЛИЋ: У новим друштвеним кретањима код нас сигурно да и спорт мора наћи право место, оно које ће му омогућити да и даље егзистира, тако да би и на домаћим, а и иностраним аренама доносио жељене резултате. У том контексту ми гледамо и позиције нашег ватерполо клуба који је већ годинама оптерећен паролом да је најбољи да мора побеђивати, да мора доносити само медаље…

„Протекла сезона без сумње била ће једна од најуспешнијих за ватерполисте Партизана. Ако изузмемо релативан неуспех у Купу шампиона (треће место на финалном турниру у Москви) ваш клуб је освојио практично све трофеје за турнирима када је играо. Како оцењујете шансе да у новој сезона поновите тај успех из 1973?“

ОРЛИЋ: Без сумње да је протекла сезона како би се рекло, била златна година ватерполиста Партизан. Током читаве године Партизан је доживео само два пораза (оба пута у финалу Купа шампиона). На домаћој сцени само је два пута препустио противницима по бод играјући нерешено са дубровачким Југом и вечитим ривалом из Загреба. То је импозантан биланс који показује да „црно-бели“ заиста немају достојног ривала на домаћим пливалиштима а са мало више среће могли смо постићи и апсолутни погодак тријумфом у Купу шампиона. „Последица“ ових резултата сигурно је далекосежно планирање са екипом, тренинг који је скоро у потпуности остварен, благовремено извршена смена генерација и коначно, велики избор играча за седморицу најбољих. Партизан је данас велики клуб у чијем раду импровизацији скоро да нема места. Све је тачно испланирано, свако зна свој задатак и нормално резултати не могу изостати. У нову годину, тачније речено нову сезону, улазимо са великим амбицијама. Наш циљ је да овог пута освојимо све могуће титуле како на домаћем тако и на иностраном терену. Почетак обећава да ће се наше жеље испунити. У такмичењу за Куп Југославије релативно лако смо пребродили све препреке и налазимо се у финалу. Крајем овог месеца на финалном турниру, највероватније у Београду, покушаћемо да освојимо први трофеј. Убеђен сам и то не говорим без разлога, да само чудо може да нас спречи да не освојимо Куп Југославије.

П. ВЕСНИК: Тешко је поверовати, иако ви кажете да је у екипи све у најбољем реду. Чини се да један овакав колектив нормално са собом носи и низ тешкоћа које спутавају да се у датом тренутно остваре планирани резултати.

ОРЛИЋ: То је тачно, али питања која траже хитна решења ми решавамо парцијално, тако да то само делимично утиче на рад потребан да би се тим довео у адекватну форму са којом може са правом да јуриша на победе. Конкретно. Партизан има проблема када су у питању брига о играчима, њихово запослење или одсуство са радног места и, коначно, исплата хранарина. Сви ови проблеми на први поглед чине се као једна непремостива препрека, али морам да кажем да великим разумевањем играча добар део проблема санирамо одмах чим се појаве. Тако, рецимо, ако кажем да наши ватерполисти нису већ месецима примила хранарину, али ипак вредно извршавају све постављене задатке, онда је јасно да се ради о великој љубави према клубу који за собом има величанствене успехе и славну традицију. Наравно, понекад се плашим да ће то стрпљење играча нестати, али ипак за сада све је у реду.

П. ВЕСНИК: Да ли ови проблеми утичу да се екипа максимално спреми?

ОРЛИЋ: Сигурно. Пре свега ми имамо неколицину ватерполиста (Марковић, Перишић, Сандић итд.) који због немогућности да стално одсуствују са радних места тренутно нису у оној потребној форми, тачније речено не пружају максимум, али ипак, то се много не осећа у тиму, јер остатак играча чини се надокнађује овај мањак. Свакако да уколико Партизан жели само победе, овај недостатак мора се потпуно елиминисати јер, за највеће подвиге потребна је најбоља форма сваког појединца.

П. ВЕСНИК: Ви сте уједно први човек репрезентације, па вам није тешко да оцените форму ватерполиста из вашег клуба који су кандидати за национални тим.

ОРЛИЋ: После успеха на Светском шампионату у Београду и освајање бронзане медаље, југословенском репрезентативном ватерполу предстоји ново искушење у овогодишњој сезони. То је шампионат Европе у Бечу, где „плави“ морају поново да потврде како је минхенска слабост преброђена и како Југославија у ватерполу поново представља велесилу. Партизан чини „костур“ националног тима, а како ја водим бригу од „црно-белима“, није ми тешко да ускладим потребе националног тима у Партизану. Протекли четвртфинални и полуфинални турнири Купа Југославије јасно су показали како су Антуновић и Рудић већ достигли репрезентативну форму. Марковић, Беламарић и Перишић из оправданих разлога су делимично неспремни. Док је Манојловић такође показао како још увек није постигао прошлогодишњу форму. Једини који је разочарао је Стаменић. Његов учинак у игри сигурно није адекватан квалитету који поседује. И уколико не поправи своју форму, верујем да неће моћи да брани боје Југославије. С друге стране изненадио је Урош Маровић који је после Минхена отпао из националног тима, али је вредним радом сада потврдио како му је место међу најбољима.

П. ВЕСНИК: Вратимо се поново Партизану. Неколицина ватерполиста је у зениту. Да ли припремате њихове замене?

ОРЛИЋ: Раније сам рекао да ми у „црно-белом“ табору водимо бригу о свему, а тако и о нужној смени генерација. Већ сада једна група младих ватерполиста најозбиљније конкурише за место у првој селекцији. То су пре свих Аврамовић, Братуша, Алексић и Вуковић. То су млади играчи које ми повремено већ сад „бацамо“ у ватру и који ће сигурно у датом тренутку моћи да замене прекаљене асове.