Тек после новог тријумфа над „црвено-белима“ треба уздисати због пропуштених шанси кошаркаша Партизана у овом шампионату

Наши кошаркаши ове сезоне играју у веома промењивој форми. Час заблистају и пруже игру које се не би постиделе ни најреномираније светске екипе, а одмах затим изгубе од неког просечног тима. У првом колу првенства изгубили су усред Београда од Индустромонтаже, да би после бацили на плећа Југопластику и Црвену звезду, па опет претрпели неколико неочекиваних пораза.

По свему судећи за овакве игре постоји један једини разлог: неискуство. Углавном су све то млади играчи, који иза себе немају много лигашких борби. Такође, старо је правило да новајлије, ма какве квалитете поседовали, не могу брзо да се уклопе у нову средину. Изузетак не представља ни Драган Кићановић. Иако поседује вансеријске квалитете, сасвим други начин тренинга и игре, учинило је своје. Тек у последњих неколико мечева овај младић је показао да је један од највећих талената наше кошарке.

За све привржене црно — белим бојама победа над вечитим ривалом и комшијом са Калемегдана дошла је као прави мелем. Не памти се да је нека екипа у једном првенству оба пута тријумфовала против Црвене звезде. Овим податком, успех наших кошаркаша добија још више у тежини. На који начин су наши љубимци стигли до победе?

Без дискусије, главни стратег Ранко Жеравица један је од најзаслужнијих. Мудрим и правовременим изменама, изванредним тактичким саветима, учинио је да његове кошаркаше не пољуља ни предност противника од пет — шест поена. Када се тим, према Жеравичиним речима, сасвим прилагодио игри великог противника, пола посла је било обављено. Остало је била ствар технике.

Снајпери Далипагић и Кићановић посебно су поглавље нарочито млади Чачанин. У почетку, док још није ишло све како треба, Кићановић је сам одржавао минималну разлику у корист Звезде и никако није дозвољавао да се противник „одлепи“. Никако није за потцењивање и учинак осталих, нарочито Фарчића, Латифића и Зечевића. Оваква игра може све да нас радује, пошто предстоје два тешка окршаја против Југопластике у Купу који носи име најбољег југословенског, а можда и светског, стрелца свих времена — Радивоја Кораћа.

Ранко Жеравица сматра да резултат првог меча није толико важан:

„Чудно али истинито! Моја екипа игра у гостима боље него у Београду. Ово може само да ме радује, пошто ставља у други план резултат из Београда. Што се пропусти у Палати спортова биће надокнађено на Грипама. И Сплићани и ми тражимо у Купу Кораћа утеху за првенство. Верујем да ћемо заиграти у финалу овог такмичења, а није немогуће да освојимо велики трофеј.“

Када се сви резултати до данашњег дана сведу, ипак, ова сезона се може оценити као успешна. А следеће, сви обећавају прву титулу првака Југославије.