Уочи 56. првенственог дербија Партизан — Црвена звезда: Да ли ће фудбалери „црно-белих“ кренути стопама својих кошаркаша у дуелима са Црвеном звездом
На реду је најдивнији фрагмент југословенског клупског фудбала — дерби сусрет између Партизана и Црвене звезде. Више од четврт века вечити ривали су делили и поделили југословенски фудбалски свет са 104 досадашња резултата и хиљаду пута више прича о љубимцима ривалских боја. Зато је повез стотину најлепших Партизанових и Звездиних прича јединствен, спортски златан.
У недељу је на реду 56. окршај Партизана и Црвене звезде за бодове. Питајмо се педесет шести пут:
Ко је фаворит? Један, одговор је трајан колико и дерби — нема фаворита! Никад нико није желео ролу фаворита, јер правило дербија је: фаворит је често, скоро традиционално, остајао испретураних илузија.
Пред дерби је гласна једино жеља два табора — спортска жеља ненадмашна, јача од сваке друге — успех па нека са првенством буде шта буде! Победити Звезду или победити Партизан, то је више од четврт века таласало масе, то је резултат над резултатима.
Партизан на крилима нове моћи
Већ неколико година импулсом својих великих хтења траже излаз на Партизанов велики пут нови момци из Хумске улице. Гњечиле су их резултатске незгоде, кружила је над клубом понекад и злослута сопствена жеља, одразило се то на њиховом досадашњем путу, али спортско правило њиховог развоја остало је у жељеној боји — момци су стасали. И то за највећа дела.
Партизан има сјајне фудбалере, све укомпонованије целински, полетне и здраве младе људе с којима се може напред. Напред до самог трона. Уколико ово првенство остане последња неуспешна сторија Партизановог успона — мада и за комплетно исказивање још није касно — дани који долазе морали би Партизану донети апсолутну победу над дугогодишњом апстиненцијом са главне сцене.
Уочи недељног дуела „црно-бели“ имају све разлоге за велика очекивања. Играју модерно, у све већем периоду игре мајсторски, имају на трибинама јединствени хор навијача, имају најзад обавезу према клубу и себи за доказивање до горње границе сопствених могућности.
На трибинама Звездиног стадиона, док је био у току меч између „црвено-белих“ и ОФК Београда, разговарали смо са капитеном Партизана Ненадом Бјековићем и неколицином његових другова о недељном дербију, о теми која мами пун израз темперамента.
БЈЕКОВИЋ: Играмо одлично у новој сезони. Не могу да схватим да смо бодове оставили у Зрењанину. Да тај пораз нисмо доживели, били бисмо кандидати за првака број један. Овако… Ипак, треба добијати утакмице, није баш ни Хајдук неприкосновен.
П. ВЕСНИК: Да ли то значи да сте „урачунали“ и резултат из дербија са Црвеном звездом?
БЈЕКОВИЋ: Зарекао сам се да никад више не прогнозирам исход дербија. Али, када се тај меч приближава не могу а да гласно не изразим жељу: тренутно смо бољи од Звезде! На зимском турниру у Сплиту потпуно смо надиграли Џајићев тим, па ипак, нисмо славили победу. Рекао сам — тренутно смо бољи од Звезде, али прогнозе у овим приликама научиле су ме да не „производим“ победника. Уколико победимо Црвену звезду, укључујемо се у трку за прво место.
После повреде, на зелено поље вратио се Момчило Вукотић, изузетно талентовани момак Партизанове школе, чије време у фудбалу тек долази.
ВУКОТИЋ: Није ми ишло најбоље против Вележа. Али, већ у недељу заиграћу пуном снагом. Резултат? Бојим се Звездине кризе! Бојим се чињенице да је Партизан апсолутни фаворит. Ипак, настојаћемо свим силама да обрадујемо наше верне навијаче.
РАДОМИР АНТИЋ: Време је да тријумфујемо над Звездом. Не заварава ме слаба форма „црвено-белих“, у нашим мечевима се слаба форма превазилази. Реално — тренутно смо бољи!
НЕНАД ЦВЕТКОВИЋ: Само да тај меч добијемо. Првенство ће имати чудан финиш.
Звезда у шкрипцу: варка или стварност
Да ли је дошао крај доминације Црвене звезде у југословенском фудбалу? Можда је рано за такав постулат, када је у питању велика моћ једног клуба и једног тима, који је убрао највише ловорика последњих година, али евидентно је да је „црвено-бели“ дом озбиљно уздрман. Последњи неуспеси у шампионату, чији зачетак датира још из прошлогодишњих јесењих дана, потом неуспех у Купу шампиона у сусрету са прваком Шпаније Атлетиком, указују на слабљење једног тима који се дуго држао у врху.
Оптимизам у редовима Партизана уочи недељног дербија најмање треба тумачити као радост што Црвена звезда пада. Радост је садржана искључиво у успону „црно-белог“ тима. Бодовна разлика између два водећа клуба југословенског фудбала незнатна је и то дербију даје посебну драж. Бодови из тог меча, победника остављају у трци за наслов првака, без обзира што је Хајдук поодмакао.
ПАВЛОВИЋ: Нисмо у форми, — каже Мирослав Павловић, капитен Црвене звезде, — али и — неће нас! Губимо добијене утакмице. Против Атлетика, на пример, доживели смо слом, раван оном у Атини. Нико нам није звиждао после тог пораза, борили сме се, надиграли противника. Свашта нам се догађа. У Мостару смо били толико несрећни да смо сами себи давали голове…“
П. ВЕСНИК: Како ће бити у недељу?
ПАВЛОВИЋ: Треба бити храбар и у прогнози и на мечу, — осмехнуо се Павловић. — Партизан је у силном замаху, игра брзо, квалитетно. Стари смо знанци, тако да тренутна форма два тима није пресудна. Фаворита нема, мада сам сигуран да ће мој тим најзад заиграти на нивоу својих могућности. А то је довољно за добар резултат.
П. ВЕСНИК: То значи?
ПАВЛОВИЋ: Ни овог пута нећемо изгубити од Партизана!
Јован Аћимовић, чести јунак мечева између Партизана и Црвене звезде, као да је највише погођен неуспехом свог клуба:
АЋИМОВИЋ: Потпуно смо изгубили ритам, и рада и резултата. Меч против Партизана може да нас мобилише јер је то јединствен дуел, у противном… Једно је сигурно: водићемо беспоштедан дуел. Био бих задовољан нерешеним резултатом, мада не искључујем све три резултатске могућности.
Голман Огњен Петровић, који је у овом шампионату примио више голова него многи његови претходници на голу Црвене звезде:
ПЕТРОВИЋ: Партизан ме је задивио на мечу против Вележа. То је опет велики тим и мислим да ћемо се у недељу наћи на тешком искушењу. Ипак, није све у игри Партизана савршено, па верујем и у могућност мојих другова, посебно нападача, који заиста немају среће.