Блистава недеља под кошевима: Партизан победио узастопце Звезду, Југопластику и Задар

Три првопласирана тима на првенственој табели поклекла су пред захукталом четом Ранка Жеравице. Све се то десило у року од осам дана! Прва на путу нашла се „Црвена звезда“, која је по други пут у овом првенству морала да напусти терен погнуте главе пред нашим младићима. У дивном амбијенту пуне хале „Пионир“ сјај „Звезде“ потамнеле су две наше звезде: Дражен Далипагић и Драган Кићановић, два кошаркаша која су тек закорачила путевима славе. Од почетка пулени Александра Николића кренули су силовито у жељи да се рехабилитују за прошлогодишњи дебакл. Међутим „Партизан“ се није дао збунити и почео је контраофанзиву коју је стратег са клупе одлично смислио да би „потукао“ свог некадашњег учитеља. Отупевши оштрицу Звездиног напада, онемогућивши главне кош — гетере, „Партизан је полако наметао своју игру којој Звезда није могла да се супротстави. Њен брод је полако тонуо, и капетан је био немоћан да било шта учини.

Југопластика се угибала под налетима „црно — белих“

Уторак је био дан окршаја у полуфиналу купа „Радивоја Кораћа“ са сплитском „Југопластиком“. Пошто су све своје снаге усредсредили на ово такмичење Партизановци су се свим силама бацили у ватру овог важног сусрета, који би, у случају победе, био корак ближе међународној афирмацији ових младића. То су били најсветлији тренуци овог „похода“. Један искусан тим, предвођен Ратком Тврдићем и Шолманом, могао је само да ублажи пораз. Играчи у црним дресовима одржали су час модерне кошарке, који се неће дуго заборавити. Све је покушавала сплитска екипа и њен тренер Петар Сканси, али то је био дан Партизана чији су се играчи кретали по терену као да имају крила. Опет су највише узлетели Кићановић и Далипагић, који су својим ефектним „закуцавањем“ и бројним кошевима ушли у срца многобројних љубитеља кошарке као прави асови: Кићановић је у сваком погледу добио дуел са много искуснијим и старијим Тврдићем коме ништа није полазило за руком. Остаје нам једино да зажалимо што нису успели да одрже предност која би им сигурно осигурала улазак у финале. Овако нам остаје да данас са доста нервозе ишчекујемо резултат из Сплита.

И Задар је пао!

Најсвежије нам је сећање на минулу суботу када се делио мегдан са (већ) новим шампионом Југославије, Задром. Нервозно су ушли у сусрет што се одразило и на резултат у почетку меча, јер су Задрани водили и са десет кошева разлике. Њихов капитен и најискуснији играч Јосип Ђерђа био је немоћан да било шта учини поред својих чувара Тодорића, Латифића и Керкеза. Док су прва двојица била без храбрости у нападу. Душан Керкез је у најодсуднијим тренуцима давао кошеве. Овог пута Партизан је применио једну нову тактику у одбрани која још није нашла примену код наших тимова. Та новина као да је збунила Задране и пружила могућност да се надокнади оно што је изгубљено на почетку утакмице. По трећи пут је бриљирао Дражен Далипагић. Суверено је владао под својим кошем где ни дуге руке „Американца“ Ћосића нису помагале пред расположеним „Прајом“. У нападу нешто слабији, јер те вечери у Партизану није било изразитог шутера, па је онда разумљиво што је број постигнутих кошева био нешто испод уобичајене цифре.

Кићановић је за нијансу играо блеђе него у прва два меча, као да је био преморен. Пред крај утакмице Жеравица је у игру убацио Бориса Беравса који је смиреном игром много допринео победи Партизана. На крају, не сме се заборавити и учинак Бранимира Поповића, који се са искуснијим Ћосићем врло добро носио. Његов успех треба тражити у томе што је стил једног и другог скоро исти тако да је предност Ћосића била само у искуству. Али та чињеница не умањује изванредну игру Јосипа Фарчића, кога Ћосић дуго неће заборавити.

Та победа је уједно била и круна, крај једне успешне недеље, која је донела толико радости навијачима који су ватрено бодрили своје љубимце. У оним најтежим тренуцима када им је она била најпотребнија.

Ипак, највеће заслуге припада „човеку са клупе“ великом мислиоцу, стратегу те необично брзе и динамичне игре, човеку који је знао да смири своје играче да им да потребне савете. Ту лежи део успеха Партизана, јер га води стручњак великог знања.

Будућност стоји пред овим стаситим младићима. Њихова највећа снага лежи у љубави и вредном раду.

Ово је била година њихове пуне афирмације. Партизан није освојио првенство, али је дао пуно доказа о својој моћи и великом потенцијалу. Екипа Ранка Жеравице има ту сатисфакцију што је била супериорна баш против најбољих тимова. То је истовремено и индикација да су осцилације долазиле онда када се према ривалу није гајило дужно поштовање. Дуг неискуству и младости скупо је плаћен. Па ипак, срце је пуно и ако трофеј није освојен. Партизан данас негује модерну, динамичну, брзу и врло ефикасну кошарку. У финишу првенства унапређена је и игра у одбрани, па то наше хоризонте чини још ведријим.

Кошаркашки тим Партизана — то је нов понос навијача „црно — белих“.