КРОЗ НАШУ ЛУПУ

Још није пала тишина на последњи меч између два велика ривала. Детаљи са тог последњег сусрета Партизан — Звезда (2:1) још ће дуго бити тема разговора међу фудбалским ентузијастима. Навијачи „црно-белих“ накнадно се сладе успехом својих љубимаца, док поборници Звезде настоје да своје невоље због пораза стресу на судију Велибора Љујића.

У фудбалу је тако: сви су у праву, зависи само из ког се угла ствари процењују. Присталице Црвене звезде, по навијачкој инерцији (а такви су сви страсници!), спремни су да захтевају посебан поступак према судији Љујићу. Можемо се сложити да арбитар није био на висини свога задатка. Међутим, истинољубља ради треба рећи да је главни кривац за искључење са дербија, ипак, бек Јовановић. Да није било његовог бруталног иступа и искључења сигурно је да би и овај сусрет „вечитих ривала“ био на „нормалном колосеку“. Тако се судија Љујић не би нашао у отежаним околностима, па чак ни покушао да било шта компензира и цео ток утакмице имао би праве спортске оквире.

О тој „утакмици сезоне“ било је доста речи. Сигурно је да приказани фудбал није био на нивоу угледа партнера. Али, не може се рећи да је утакмица била досадна, непријатна за гледање, па чак да није имала и своју драматику. Уосталом, већ и сама важност тих утакмица често одузима актерима пуну креативност, инхибира их на одређени начин, па гледаоци добијају мање од оног што тимови вреде. Али, не треба заборавити да су баш ти двобоји „оно право“; то су дуели у којима гледаоци бивају доведени у праве екстазе, било да су у тријумфу или поразу.

Партизан није одушевио али ни разочарао. Једина замерка може се ставити на душу Бори Ђорђевићу и друговима што су се уплашили сопственог вођства, што нису желели високу победу, па су уместо притиска на противника, који је већ био грогиран, ишли на умртвљавање игре, на чување своје минималне предности.

„Нисмо желели никакав ризик“, уверава нас Ђорђевић. „Прошло је време када смо били наивни и импулсивни, па јуришали на гол Звезде, која нас је са појачаном одбраном сачекивала и на контранападе побеђивала. Били смо задовољни са врапцем у руци“.

Инцидент је оставио своју сенку на дерби. Но, не можемо се сложити са тако драстичном девалвацијом квалитета тог сусрета. Те јадиковке што је Звезда остала са играчем мање врло су индикативне за један део спортске штампе. Уосталом, у прошлости дешавало се више пута да је Партизан, баш у сусрету са традиционалним ривалом, остајао са играчем мање, па се не сећамо да је судија био изложен таквом бомбардовању, нити да је утакмица срозавана у такве поноре. У свему изгледа да је необично то што је Звезда изгубила. Али, крчаг иде на воду док се не разбије.

Овом победом Партизан је троструко добио: прекинуо је једну непријатну традицију, инкасирао близу 150 милиона старих динара и уверио се да има бројну публику, која му верује чим мало крене. Тај велики одзив Партизанове публике (било их је ваљда, две трећине!) је, чак, драгоценији и од два освојена бода. Та околност даје овом успеху посебну димензију, коју фудбалери не смеју да забораве. Напротив, то их обавезује да и у следећим мечевима наставе са ритмом победа, све до последњег кола.