ОШТРИМО БЛЕНДУ

Има много душебрижника који су „јако забринути“ за судбину Партизана. А у ствари изгледа једва чекају прилику да му ставе клип у точкове.

Недавно је извесни Сђ. П. у „Вечерњим новостима“ написао да „тренери деле црно-беле“. Чини ми се да је таква тврдња колико апсурдна толико и злонамерна.

Тренери (а ми ту мислимо на оне квалификоване) никада нису делили Партизан. Они су увек настојали да раде најконструктивније. Коначно, о томе овиси њихов позив и животно определење.

Друго је питање техноменаџера, људи без стручне квалификације, оних којима је фудбал само успутно или привремено ухлебљење. Они морају да своју нестручност компензирају интригама, корупцијом и аферама.

Никада нисам био склон веровању да играчи нису заинтересовани да њихов клуб игра што боље и да постиже што боље резултате. Јер, само о томе овиси њихов спортски реноме у просперитет. Према томе играчи су увек, априори, за оног тренера који им омогућава што бољу форму, а самим тим и што бољи пласман.

Садашњи шеф стручног штаба Партизана је тренер са највишим стручним квалификацијама, тренер који је у Партизану већ дуги низ година, а радио је са свим узрастима фудбала. Свакако да се плодови његовог рада са првим тимом не могу видети преко ноћи. Но, чини ми се да некима — а то свакако нису ни тренери ни играчи Партизана — смета већ и оно што је он у том кратком времену постигао.

Убеђен сам да је фудбалски клуб Партизан са и без тих душебрижника на добром путу ка свом старом реномеу. Свиђало се то неком Сђ. П. или не.