Представљамо вам новог тренера Партизана

Мирко Дамјановић не види у Партизану фотографију своје изузетне личности, али се не плаши посла и одговорности, мада с погледом унутра види тегобни пут реафирмације „црно-белих“.

Нови тренер Партизана, Мирко Дамјановић, је сасвим једноставна личност. Данас је исти какав је био пре пет година када је, као професор физичког васпитања, био на средини те своје деценије рада професионалног тренера. Прича живо, обичним речима које пропраћа рукама. Сав је на земљи. Занос се код њега осећа само на терену. У разговору је одмерен, сигуран и чврсто се држи логике. На игралишту је сав у покрету, динамичан, лака корака, увек спреман да прискочи, објасни, помогне…

„Тренер мора да буде активна личност на терену“, објашњава Дамјановић. „Његова живост ствара трење од играче и покреће их на рад. Ако је он поспан то се неким чудним флуидима преноси на екипу и тада је тренинг — пун промашај. фудбалски учитељ мора у свему да предњачи, да буде узор. Данас су играчи врло интелигентни. Сви запажају. Њима се не може продати рог за свећу. Нарочито добро нијансирају поступке тренера када су у питању звезде и резервни играчи. Ту они наш тестирају. Када не бих имао исти аршин према свим одмах би пао у очима играча. О томе посебно водим рачуна. Ја сам иначе по својој моралној и психолошкој конституцији врло правдољубив човек, јер сам одувек и мале неправде тешко подносио.“

Оваплоћена систематичност

Дамјановић не сматра да је случајно постао први тренер Партизана. У том клубу је већ једну деценију. Почео је од пионира и радио је са свим селекцијама. Дуго година је био омладински селектор Србије, па и тренер омладинске репрезентације Југославије. Поред факултетског образовања завршио је и Вишу предњачко-тренерску школу, тачније специјализирао је фудбал. Помогао је или прати рад свих стручњака који су током те деценије прошли кроз Партизан (Бобек, Симоновски, Кос, Атанацковић, Вилотић, Валок, Гегић, Зец…) и не крије када каже да је од сваког понешто научио.

Као што су у једном тренутку искочили у први план Миљанић, Рибар, Ребац, Божиновски, који су заједно радили у омладинском сектору тако су сад широко отворена врата врхунског фудбала за Ивића (Хајдук), Михића из Црвене звезде, Дамјановића и сутра ко зна за кога из млађе гарде наших стручњака. То је биолошка неминовност.

Мирко Дамјановић зна да је његов хендикеп што је био фудбалер малих клубова свога завичаја (Златар из Нове Вароши и Полимља из Пријепоља) па је остао сасвим анониман као бек и халф. Срећом, други су пре њега пробили тај лед па му је сад много лакше.

Међутим, они који прате Мирков рад давно су уочили да је то врло педантан, методичан, озбиљан и крајње систематичан човек. Има аверзију према свакој површности и импровизацији у раду. Води евиденцију о сваком играчу: шта је дотичног дана радио, како је играо, где је грешио. У чему је напредовао и низ ситних и крупних манифестација на терену и ван њега налази се у његовој документацији.

Дамјановић се врло демократски односи према својим играчима. Свестан је, да свој ауторитет може код играча одржати само зналачким радом и знањем у који се они свакодневно морају уверавати.

„Већ у овим првим недељама рада фудбалери су се уверили да сам ја у праву било да хвалим или кудим“, јасан је нови тренер „црно-белих“. „Наравно, они који не играју увек су кивни на тренера. Ја то разумем. Играчи не схватају да сами себе постављају или избацују из тима а не тренер. Са каквом озбиљношћу раде, како дисциплиновано живе и са колико ангажовања улазе у игру зависи да ли ће бити у првој постави, на клупи или у гледалишту. Ја имам своје принципе од којих не одустајем. Не зато што сам тврдоглав, већ зато што не могу да изневерим себе.

Само два пораза од Звезде

Дамјановић искрено и врло проживљено каже да је било и бесаних ноћи када се прихватио дужности тренера првог тима Партизана.

ДАМЈАНОВИЋ: Знао сам какво бреме преузимам. Нисам се уплашио одговорности и посла, јер ја фудбал волим са заносом, али ме је бринула ситуација у екипи. Чак више и од четрнаестог места на табели. Срећом, сви чланови стручног штаба су ми помогли. Говорили су: „Прихвати се ми ћемо ти дати пуну подршку“. Тако је и било. Данас смо компактни да нас ништа не може разбити. Атанацковић, Минда Јовановић, Вукелић, Вилотић — сви смо као један. То је било пресудно. Измењена је комплетна атмосфера у екипи. Прионули смо на рад и, ево, први резултати се већ виде.

П. ВЕСНИК: Побеђена је и Звезда, то је нови стимуланс — примећујемо.

ДАМЈАНОВИЋ: То је снажна морална инјекција за тим. Штета је што нашем ривалу нисмо нанели већи пораз, јер смо такву обавезу имали према нашим дивним навијачима. Иначе, без страха да ћу бити погрешно схваћен, морам да кажем да сам ја навикао да побеђујемо Црвену звезду. За ових десет година рада у Партизану са свим селекцијама које сам водио забележили смо само два пораза од „вечитог ривала“. Вероватно сам на томе и градио свој оптимизам пред овај дерби.

Нови тренер „црно-белих“ је присталица рационалне, радне и ефикасне игре. Дозвољава слободу у игри али стваралачку а не ону која је блиска анархичности. Пореди играче са глумцима и каже: „Није довољно да глумци науче текст, већ да у тај лик унесу себе, да га креативношћу, уметничком снагом оживе. Уосталом, зато и идемо у позориште. У противном читали бисмо дело код куће. Тако је и са фудбалом. Људи долазе на стадион да би видели игру, мајсторство, вештину, лепоту… Ми смо дужни да то пружимо гледаоцима. Моји сарадници и ја учинићемо све да Партизан игра тако да и кад доживи пораз нико не викне ‘Уа’. А то значи да сваки појединац мора играти са пуном одговорношћу и максималним залагањем. Тај гарант навијач мора да има пред очима у тренутку када са премишља да ли да пође на стадион или не“.

П. ВЕСНИК: Ваша визија Партизана?

ДАМЈАНОВИЋ: Да игра онако како је Шошкићева генерација играла против Спарте (5:0)!