Трајна енигма када су у питању „вечити“ ривали

Вечито питање, настало готово у истом тренутку када и послератни београдски спорт (и трајаће док буде спорта у Београду), има готово у сваком тренутку свој одговор, који се скоро у исти мах поново брише. Резултати, голови, кошеви, поени, метри, сантиметри, секунде… неумољиви показатељи способности, спремности и спретности, са својом спортском дијалектиком, као специфични видови негација и негације — на свом путу у плус, бесконачност, вечито решавају и још увек нису решили дилеме. Јер: ако су мечеви битке, а спорт рат, ко може рећи после и једне битке се да је рат добијен. Зато и овај текст нема амбицију да добије одговор.

Задржаћемо се само у једном тренутку, дугачком тек једну годину (који, на жалост, и није могао бити најактуелнији) и резултате скупљене на гомилу, ставити на вагу објективности. Резултати су скупљени у архивама СОФК-е Београда и важе за 1973. год. пошто 1974-та још текућа год. није могла да да свој коначан одговор.

Пођимо од једне фазе толико пута доказане да већ представља чињеницу. Ова дилема понављана хиљадама пута у мислима у срцима спортиста, створила је спортску конкуренцију која може само добро да донесе. Победити Звезду, бити бољи од Партизана, толико пута била је „најважнија ствар на свету“ и тај циљ, без обзира на све остало, рађао је додајни напор, онај корак више који је значио напредак.

Поделимо, начас, спортски свет на два условна посла. Спортисте, као креативни центар, и публику, као conditio sine qua non, свих спортских збивања.

Ко је у чему бољи?

Размотримо прво оне спортове где се, с обзиром на евидентне резултате, може слободно тврдити ко је бољи. Као критеријуми наших оцена послужили су пласмани у екипним и појединачним такмичењима (првенство, куп) у обе конкуренције (сениори и сениорке) и број државних репрезентативаца које дају два клуба.

У фудбалу је ствар сасвим јасна. Већ низ година Звезда осваја разне трофеје, док је Партизан за собом оставио десетак празних година. Тако је било и у 1973. години. Заостали смо неколико корака иза водеће Звезде, но и поред тога не може се рећи да је Звезда за нас „Голијат“. Ту смо им одмах за леђима, при врху југословенског фудбала, са још увек неискоришћеном шансом да их прескочимо.

И кошарка, други спорт на топ-листи навијачких афинитета, даје лаку предност Звезди. У мушкој конкуренцији ту смо им у прошлој години били још ближи. Заостали смо и у шампионату у купу само за једно место (освојили смо треће и друго, према Звездином другом и првом месту), док смо их у броју репрезентативаца престигли: Кићановић, Далипагић, Тодорић у односу на Капичића и Славнића. У женској конкуренцији, Звезда је за нас недостижна.

Атлетика је такође Звездина. У екипном пласману имају (освојили су и првенство и куп) предност, и то само последњих година. Није тако велика, јер смо ми били други у шампионату 1973. год. Појединачни резултати, где је Звезда освојила по шест првих, других и трећих места, према наша по два прва, друга и трећа места. Однос репрезентативца (19 према 9) дају Звезди лепу предност. Наше последње откриће, женска екипа (треће место — екипно — прошле године) смањује сад укупни примат Звезде.

Одбојка је наша! Освојили смо шампионат 1973, Звезда је била трећа. Додуше, реванширала нам се донекле, првим местом у купу, али број репрезентативца 6:4 за нас, јасно каже ко је ту бољи.

Следећа два спорта су наша два Голијата. Први хокеј где четврто место у шампионату, према Звездином шестом, не изгледа богзна какву предност, али познаваоци прилика знају да је реч о разлици у класи. Још блиставији успех постигли смо у купу. Били смо трећи. Нисмо успели да дамо ни једног репрезентативца, у протеклој години, али Звезди то није полазило за руком ни раније.

О ватерполу готово да не треба ни говорити. Недостижни смо за Звезду по свим критеријумима. Ту имамо све ловорике и највећу предност.

У тенису смо у равнотежи. Две конкуренције, мушка и женска, стоје у обрнутој пропорцији — Партизановим девојкама Звезда није конкурент, док су Звездини сениори последњих година бољи.

За иглене уши

Друга група спортова скоро да и не даје одговор који ривал је бољи. Ту је врло тешко по наведеним критеријумима, или бар за 1973. годину рећи ко је тренутно испред.

Почнимо од пливања. Звездаши су четврта екипа у шампионату „црно-бели“ нису пријављени. Појединачни пласмани: 5 првих, затим 2 и 3 место за Партизан, према четири 1. три 2. и једно 3. место за Звезду. Партизан је имао и једног репрезентативца више (Линхарт, Павличевић, Рађеновић и Ковачић) од Звезде (браћа Милош, Бијелић Дубравка). Можда ови резултати дају предност Партизану.

У боксу су нам репрезентативци опет у већини (Белић, Николић, А. и М. Поповић), али екипно дајемо лаку предност Звезди.

У веслању оба клуба имају само појединачне пласмане и најрађе би међусобни однос снага одмерили као нерешен, Звезда има једно 1. и једно 3. место. Партизан два 2. и једно 3. место. Дајемо предност ипак Звезди.

Шах би међутим, припао Партизану. Екипно смо обрнуто пропорционални (1. Партизан, 3. Звезда у шампионату, обрнуто у купу), али имамо више репрезентативаца — (7:4 код мушкараца, 3:2 код жена) и нешто бољи укупни појединачни пласман (једно 1. место, за сениорке Партизана, по једно 3. место у обе конкуренције за Звезду).

Зашто их нема?

Можда је најинтересантније погледати последњу групу спортова. Ту нема ривалитета између Звезде и Партизана из простог разлога што се не сусрећу на спортским борилиштима. Разлог је двостран: или једно спортско друштво нема свој клуб у појединим спортовима или је тај клуб толико слабији да се налази у нижим разредима такмичења. Још је интересантније то што Звезда није конкурент Партизану у стоном тенису, стрељаштву, џудоу и бициклизму, а Партизан Звезди само у рукомету.

Уједно, изгледа да ова група даје и најбољи одговор на првобитно постављену тезу. Најочитији је пример Звезде у рукомету. И поред три репрезентативца, колико је дала 1973. год. била је тек девета, у првенству. Да велики градови нису центри рукомета није само искуство Београда. Шта би било да је ту још барем црно-бели ривал, не треба ни помињати. Довољно је указати на то шта за Београђане значи дерби старих ривала у кошарки и фудбалу.

Партизан, без Звезде „са друге стране нишана“, једино у стрељаштву стоји добро. Заостаје у стоном тенису да би у џудоу и бициклизму био просечан.

Тиме она фаза о спортској користи београдског ривалства почиње да добија коначни одговор. Нигде не може бити речи о нездравој конкуренцији, о расипању талената, распршивању средстава или снага. Најчешће су и Партизан и Звезда у самом врху нашег спорта, а корак напред једног, само је подстрек за другог.