Кошаркаши мисле на будућност: Покровитељством над основним школама Партизан је створио широку базу за селекцију нових талената
Кошаркашким кулоарима прострујала је вест да је СОФК-а града казнила Партизан одузимањем дотација, због наводног „случаја Кићановић“. И последњем лаику је јасно да овај такозвани „случај“ нити постоји нити је икад постојао! Тај „случај Кићановић“ је тенденциозно исконструисан од стране неких људи (да ли и колектива?) који сатисфакцију својим срушеним илузијама („Кићановић је прво потписао приступницу за Звезду!“) виде у оваквим пакостима. Прави се проблем ни из чега, индиректно се одузима право једном младом човеку да сам одлучи о средини у којој ће живети и радити. А притом се заборавља Живковић и Баралић, и позива на „џентлменски споразум“ и параграфе само када је у питању Драган Кићановић. Чудно!
Желели смо стога да разговарамо са секретаром кошаркашког клуба, Томом Шатаром. Интересовало нас је где одлази тај новац који се сваке године добија од СОФК-е града?
ШАТАРА (без жучи објашњава): Прво желим да нагласим да ми ништа званично о том ускраћивању дотација нисмо до сада добили. Уколико је вест тачна, то је случај без преседана. Ради се о 15 старих милиона, а та сума би отишла на унапређење јуниорске кошарке. Партизанову оријентацију у последње три године најбоље је изразио наш председник Славко Зечевић речима: „Са Кићановићем је стављена тачка на довођења играча из других клубова.“
П. ВЕСНИК: Колико се средстава улаже у почетнике и млађе играче?
ШАТАРА: О томе нека свако сам изведе закључак. Ја ћу вам навести само део онога што Партизан улаже за унапређење и популаризацију кошаре. Сада имамо више селекција пионира, млађих и старијих јуниора, почетника, а ради нам и школа женске кошарке. Сви ти дечаци и девојке имају обезбеђене оптималне услове живота и тренинга. За рад користимо (и плаћамо) халу на Новом Београду, салу у Земуну и две основне школе. Лети наши терени на Калемегдану раде по цео дан и доступни су свима. Прошле године смо организовали првенство школа у Земуну где смо поделили 20 лопти. Сличних турнира је било више. Организовали смо сарадњу са свим школама на Новом Београду, а истоимени клуб је под нашим патронатом и све њихове трошкове ми плаћамо. Први тим се одазива сваком позиву и игра бесплатно утакмице широм Србије. Школама са којим сарађујемо делимо бесплатно улазнице. Имамо и своју масовну школу кошарке и још много то га би се могло навести. Колика су ту средства потребна?
П. ВЕСНИК: Поменули сте масовну школу кошарке?
ШАТАРА: Та замисао је потекла од Ранка Жеравице. Ми смо постигли договор са основним школама широм Београда, да одређен број наставника ради са дечацима који желе да играју кошарку. У ту акцију је укључено више стотина малишана. Њима је омогућен стручан рад и сваки од тих дечака кад једног дана покаже већи смисао за кошарку може да дође у Партизан. Ти наставници раде и контактирају са нама из клуба и међу собом, ми им омогућавамо да буду упућени у сва збивања савремене кошарке.
П. ВЕСНИК: Кажите нам нешто продобније о ситуацији са женском екипом?
ШАТАРА: Наша женска екипа се пре две године расформирала због недостатка средстава. Међутим, наш познати кошаркашки радник Соња Младеновић је израдила читав један елаборат о томе како се може радити са женском екипом па да трошкови буду незнатни у односу на оне раније године. Наша, женска кошарка сада има масовну базу, а први тим игра у Српској лиги.
— Посебно бих хтео да истакнем да су нам велику помоћ у раду пружили родитељи деце која код нас тренирају. Драгољуб Бабовић и Јован Десница својим колима превозе девојке у место одигравања утакмице. Родитељи наших јуниора Хусеинспахића, Копривице и Бабића нашли су неопходна средства да се на теренима на Калемегдану поставе рефлектори, да би јуниори могли и увече (после школе) да тренирају. Заиста, дивни гестови“, рекао је на крају нашег разговора Тома Шатара.
Не морамо позивати дијалектику у помоћ да би се доказало како ће квантитет да прерасте у квалитет. Наш кошаркашки клуб са оваквом оријентацијом и радом има ружичасте хоризонте.